Употреба отровних гасова је била забрањена Хашком конвенцијом из 1899. године и 1907. године. Ипак Немци у
немогућности да артиљеријом и нападима у таласима војника са митраљезима пробију Западни фронт, 22. априла 1915. године убацују у рат ново оружје.
Тог дана је немачки авион прелетео изнад ничије земље на фронту. Избацио је мали канистер жућкасто зелене течности. Течност се претворила у облак који се споро кретао ка Француским трупама близу Белгијског града Ипра. Када је облак стигао до њих, војници су закључили да се ради о облаку отровног гаса. Последице су биле страшне. Војници су умирали у најтежим мукама. Гас им је кроз респираторне системе долазио до свих органа. Многи су умрли, а некима су остале трајне последице од тровања гасом, на нервном систему. Тај дан Немци нису искористили празнину од 6 km на фронту!
Убрзо су обе стране развиле посебне маске, али и посебне гасове за уништавање живе силе непријатеља. Иприт је један од гасова који се користио у рату. Назив је добио по граду Ипру где је и први пут искоришћен, а поред њега коришћен је и фосген. Фосген је уништавао плућа и очи војника. По неколико дана гасови би остајали на фронтовима…
Напад отровним гасовима
Око 800 000 војника је погинуло услед дејства отровних гасова на фронтовима. Велики број преживелих од отровних гасова је имао трајне последице. Многима је нервни систем био оштећен, а многима респираторни системи. Отровни гасови су били симболи смрти храбрих војника.
Први светски рат 