На Крфу је српска војска била реорганизована, али тако да је у суштини задржала раније устројство. Пребацивање мањих јединица почело је већ у марту 1916. док је највећи део почео да се пребацује средином априла. Транспорт је изведен у француској организацији и претежно њеним бродовима. Транспорт је текао савршено и није потопљен ниједан брод.
Пошто су савезници приволелели Румунију да нападне Аустроугарску припремана је офанзива на Солунском фронту. Централне силе прозреле су савезничке намере и одлучиле се за напад. Бугари су 17. августа 1916. кренули у офанзиву и потисли су 3. српску армију. Савезнички контранапад отпочео је 14. септембра. Српска армија разбила је Бугаре у бици код Горничева и натерала непријатеља на одступање. Дринска дивизија водила је крваве борбе око Кајмакчалана који је запосела 30. октобра чиме је српска војска закорачила на територију своје државе. Након ових борби фронт се стабилизовао а затишје је потрајало све до 1918. године.
У Србији је ситуација била доста тешка услед односа окупационих трупа и локалног становништва, а поготову је неповољан положај становништва на територијама под бугарском окупацијом. Крајем фебруара 1917. године избио је Топлички устанак као одговор локалног становништва на Бугаризацију, а вође устанка су биле војводе Коста Миловановић Пећанац и Коста Војновић. После почетних успеха окупационе власти су се организовале и сломиле отпор устаника уз одмазду над локалним становништвом.
Године 1918, након почетних успеха Савезника на Западном фронту, 15. септембра око 4 сата ујутру Савезници су са Српском војском отпочели пробој. У битци на Добром Пољу за само један дан и са 700 погинулих српска војска пробија бугарску одбрану и наставља да ослобађа територију Македоније. Јединице Дунавске дивизије ушле су у Врање 5. октобра, у Владичин Хан 5. октобра, 6. октобра Грделица, 7. октобра Лесковац, 8. октобра Брестовац и Житни Поток. Немачке трупе из Румуније стигле су код Ниша да поставе одбрану али су током 10. и 11. октобра српске трупе успеле да пробију немачку одбрану и уђу 12. октобра у Ниш. Трупе Петра Бојовића напредују брзо и ослобађају Београд. Након тога српске трупе прелазе Саву, Дунав и Дрину и почињу ослобађање до тада територија Аустроугарске. Цар Вилхелм је огорчен. У телеграму бугарском цару је рекао: „62000 српских војника одлучило је рат, СРАМОТА!“ У Загребу је проглашено Народно уједињење а Црна Гора је исто урадила: Прогласила Уједињење са Србијом што је довело до Божићне побуне, али ипак Црна Гора се ујединила.
Први светски рат 