Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је
Карикатура која приказује положај Србије у Првом светском рату
аустроугарска влада објавила рат па све до капитулације Аустроугарске 3. новембра 1918. године. Захваљујући српским војним победама и дипломатији створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: током рата изгубила је, процењује се, између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације.
Регент Србије принц Александар Карађорђевић је 29/16. јула објавио свој ратни проглас:
„На нашу Србију насрнуло је велико зло. Аустроугарска нам је објавила рат… Невоље наше Краљевине и нашег народа са Аустријом нису почеле од јуче… Моја је влада… хтела избећи по сваку цену сукоб и зато је изишла у сусрет аустроугарској влади до крајњих граница попустљивости, преко којих не може ићи ниједна независна држава… Нажалост, бечки државници осташе глухи… Ја сам принуђен позвати све моје драге и храбре Србе под српску тробојку… Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе!“
Црна Гора је стала уз Србију а њен краљ Никола I Петровић обратио се прогласом народу 6. августа:
„Црно жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сада потпуно уништи, да његове слободне представнике Србију и Црну Гору прегази… Тко је јунак и слиједи корацима два стара српска краља, да гинемо и крв прољевамо за јединство и слободу златну… Ми смо хтели мир, а наметнут нам је рат.“
Командант аустроугарске балканске војске генерал Поћорек, обавештен да су Србија и Црна Гора потпуно
Српска војска на Крфу
исцрпљене у претходним ратовима, одлучио је да са снагама предвиђеним за дефанзиву крене у офанзиву. Иако овакав потез није предвиђен ратним планом, Врховна команда се са њим сложила јер није веровала да ће се Русија застрашена од Немачке неодложно умешати. Са друге стране рачунало се да ће снаге Балканске војске брзо прегазити Србију. Командант аустроугарске Балканске војске био је генерал Оскар фон Поћорек, врховни командант свих оперативних снага надвојвода Фридрих а начелник штаба Врховне команде генерал Конрад фон Хецендорф.
Одмах након предаје одговора на ултиматум аустроугарске владе српска влада је очекивала да ће бити бомбардован Београд. Стога је издато наређење да се двор, влада и трезор Народне банке одмах евакуишу у унутрашњост земље и да се трупе Дунавске дивизије I позива изведу у логоре јужно од града. Мобилисано је 11 пешадијских дивизија I и II позива, једна коњичка дивизија и трупе трећег позива – укупно око 450.000 људи и 500 топова. Основна идеја српског ратног плана била је: Држати се одбране док се политичка и стратегијска ситуација не разјасни а тада дејствовати према ситуацији.
This page has the following sub pages.
Први светски рат 