Источни фронт је био ратиште током Првог светског рата у централној и пре свега источној Европи. Термин је настао као контраст на Западни фронт у Првом светском рату. Упркос томе што су географски били одвојени, догађања су на оба ратишта су била повезана. У Русији је рат називан Други отаџбински рат.
Фронт на истоку је био дужи него на западу. Ратиште је било ограничено Балтичним морем на западу и Минском на истоку, Санкт Петерсбургом на северу и Црним морем на југу. Дужина је била већа од 1600 километара. Ово је имало значајне ефекте на начин ратовања. Док се на западу водио рововски рат, линија фронта на истоку се много више и лакше мењала тако да до ровови нису могли да се развију. Услед дужине фронта, густина војника на линији је била релативно мала па је било релативно лако да се фронт пробије.
Рат на истоку започео је руском инвазијом Источне Прусије и Аустроугарске провиније Галиције. Први покушаји су се брзо претворили у пораз у бици код Таненберга у августу 1914. године. Друга експедиција на Галицију је била много успешнија тако да је Русија држала целу Галицију до краја 1914. године, под командом Николаја Иванова и Алексеја Брусилова.
Руски војници
Почетни руски успех у 1914. на Аустро-руској граници је био разлог за забринутост Централних сила и пребацивање значајнијих немачких снага на исток како би се притисак на Аустоугарску војску смањио. У октобру је уследила битка на реци Висли а у новембру битка код Лођа којом су Немци мало узнапредовали, али су успели да задрже Русе на сигурној дистанци.
Да би елеминисали руску претњу, Централне силе су започеле кампању 1915. године са успехом у Горлице-Тарнов офанзиви у Галицији у мају 1915. године. Офанзива се ускоро претворила у велико напредовање и стратешко предавање руских армија. Разлози за неуспех руске армије налазио се у недостатку војне опреме, углавном артиљерије и муниције.Средином 1915. Руси су били одбачени из руске Пољске и одгурнути више стотина километара од границе са Централним силама, чиме је отклоњена претња по Немачку и Аустроугарску.
Мобилизација индустрије и повећање увоза омогућавало је руској армији да крене у офанзиву 1916. године. Велика офанзива на југозападном фронту под командом генерала Алексеја Брусилова (Брусиловљева офанзива)
Руска коњица
започела је у јуну. Напад, на фронту који је држала аустроугарска војска, је започео спектакуларним успехом. Међутим, долазак појачања са запада, пораз Румуније, неуспех савезника на западном фронту довели су до прекида у руском напредовању у септембру.
Дана 14. августа 1916, Румунија је ушла у рат на страни савезника и имала је успешну офанзиву до септембра
1916. Након што су почели да трпе велике губитке од немачко-аустроугарско-бугарско-отоманских снага, слабо наоружана румунска армија без значајни подршке савезника није успела да одржи линије фронта које су се убрзо распале, а Румунија је брзо била заузета.
Руска револуција
Незадовољство руском владом због вођења рата је расло, упркос успешној Брусиловљевој офанзиви у источној Галицији. Немири су расли у Русији, како је цар Николај II Романов остао на фронту. Неспособна владавина царице Александре је изазвала протесте и резултовала је убиством њеног миљеника Распућина крајем 1916. године.
Фебруарска револуција
Дана 8. марта 1917. године (23. фебруар по старом календару) немири се претварају у побуну. Почело је рушење царског апсолутизма и полуфеудалног система у Русији. У следећа два дана постало је јасно да је реч о буржоаској револуцији. Цар распушта Државну думу. Дана 12. марта војска отказује послушност и прелази на страну побуњеника. Револуционари заузимају Адмиралитет, Зимски дворац (Ермитаж), Петровпавловску тврђаву и хапсе последње чланове царске владе. Комитет се прогласио за привремену владу, а истовремено се формирао Петровградски совјет, па је у Русији тако почео период двовлашћа. Дана 14. марта Привремена влада добија подршку у односу на Совјет који је био под контролом бољшевика. У ноћи између 14. и 15. марта император Николај II Александрович је абдицирао. Регенство је поверио брату Михаилу, али је и он абдицирао, што су урадили и остали чланови царске породице.Привремена влада није успела да реши економску кризу у Русији. Бољшевици су своју шансу видели у захтеву да Русија одмах иступи из рата. Улице Петрограда 2. и 3. маја поново су биле поприште немира, који су захватили и Москву.
Октобарска револуција
На свом четвртом конгресу бољшевици доносе одлуку о оружаном сукобу. Септембра 1917. године њихов вођа, Владимир Иљич Уљанов Лењин, разрађује план устанка и методе освајања власти. „Црвени комесари“ даноноћно ургирају за прекид рата и потписивање сепаратног мира са Немачком. Већи део војске био је под бољшевишком влашћу. Дана 7. новембра (25. октобра по старом календару) почела је побуна. Наоружани устаници крећу у акцију још у зору и заузимају најважније тачке Петрограда. Отпора није било, па је град већ ујутру био у рукама бољшевика. Крстарица „Аурора“ одбија да исплови и усмерава топове ка Зимском
Владимир Иљич Лењин
дворцу.Одлично припремљени устанак донео је брзу победу, практично без једног пуцња. Дана 8. новембра 1917. године Конгрес совјета прихватио је да се до Уставотворне скупштине образује привремена влада „радника и сељака“, под називом Совјет народних комесара (Совнарком), која је била састављена искључиво од бољшевика. Дана 12. децембра бољшевици су поражени на изборима, али нису ни помишљали на предају власти. Тако је бољшевичка власт стала на ноге, али је уследио крвави грађански рат. Силе Антанте су такође биле непријатељски располжене према новој власти.
Јануара 1918. године званично је створена Црвена армија. Дана 3. марта 1918. године након дугих преговора под тешким условима закључен је и мир у тврђави у Брест-Литовску, чиме је Лењин одужио свој дуг према Немачкој.
Први светски рат 